ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ВРСТА КОМУНИКАЦИЈА

                                          ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА

 

ПРЕМА ОБЛАСТИ У КОЈОЈ СЕ ОБАВЉА КОМУНИКАЦИЈА МОЖЕ БИТИ:

ВРСТЕ ПОСЛОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ:

ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

 

ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

 

Комуникација се води у свим областима јавног, привредног, друштвеног и приватног живота, па се стога може поделити на: приватну, службену, пословну и друштвену комуникацију.

Приватна комуникација подразумева обраћање физичких лица другим физичким лицима и обраћање физичких лица правним лицима.

Службену комуникацију врше органи управе, и друге институције које имају јавна овлашћења и баве се неком врстом друштвено-корисне делатности са другим правним и физичким лицима у циљу обављања своје делатности. Према органима управе и других институција из којих потиче и проблематици коју регулишу, службена комуникација се може поделити на: управну, дипломатску, војну и судску.

а)    Управну комуникацију воде државни органи и јавне установе (општине, здравствене и образовне институције, и др.) са другим правним и физичким лицима у оквиру своје надлежности.

б)   Дипломатску комуникацију воде дипломатски и конзуларни представници појединих држава са другим правним лицима, а преко министарстава иностраних послова у вези са пословима спољне политике.

в)   Војна комуникација представља вербално комуницирање војних органа у вези са одређеним питањима и задацима.

г)      Судску комуникацију воде судови у оквиру своје надлежности.

Пословну комуникацију врше привредне организације са другим правним и физичким лицима у циљу обављања своје делатности. Према делатностима којима се бави привредна организација из које полази порука, пословна комуникација може се поделити на: индустријску, трговинску, банкарску, туристичку, угоститељску, пољопривредну, саобраћајну итд.

Друштвену комуникацију врше различите друштвене организације.

Пословна комуникација се може делити према бројним критеријумима, нпр.:

1) Према смеру комуницирања, комуникација се дели на интерну (контакти унутар организације у свим правцима – вертикално, хоризонтално и дијагонално) и екстерну (контакти организације са циљним групама из спољњег окружења). Према врсти циљних група екстерна комуникација се даље дели на: комуникацију са купцима и комуникацију са широм друштвеном заједницом (запосленима ван организације, добављачима, финансијским институцијама, дистрибутерима, научницима, владиним званичницима итд.).

2) Према начину комуницирања дели се на вербалну и невербалну комуникацију.

а)   Вербална комуникација може бити усмена и писана. Усмена подразумева употребу речи (директан разговор, телефонски разговор, и др.). Писана обухвата писане симболе, речи, реченице и параграфе у облику писама, дописа, решења, уговора и сл. Синоном за ову врсту комуникације је кореспонденција.

б)  Невербална комуникација обухвата став и покрете тела, мимику лица, покрете очима, покрете рукама, невербални аспект говора и сл.

3) Према језику комуницирања комуникација се дели на пословну комуникацију која се води на званичном језику једне државе и пословну инокомуникацију, која се води на страном језику.

4) Према броју учесника комуникација се дели на интерперсоналну (личну), у којој се пошиљалац обраћа само једном примаоцу и општу, у којој се пошиљалац обраћа већем или мањем броју прималаца, помоћу разних техничких средстава.

5) Према одређености и заснованости комуникација се дели на формалну, која је одређена хијерархијском структуром организације, упутствима и потребама за извршењем одређених послова и задатака и неформалну, која се заснива на личним односима, који се успостављају независно од хијерархијске структуре и радних задатака.

ЕЛЕМЕНТИ ПРОЦЕСА КОМУНИЦИРАЊА

 ЕЛЕМЕНТИ ПРОЦЕСА КОМУНИЦИРАЊА

    Како би комуникација била успешна неопходно је да садржи следеће елементе:

1.      пошиљалац (адресант, енкодер, комуникатор, извор, иницијатор)

2.      прималац (адресат, декодер, аудиторијум)

3.      порука

4.      канал (медијатор)

5.      повратна информација (feedback)

6.      опажање (перцепција).  

            Пошиљалац започиње комуникациони процес саопштавањем неке информације, идеје или става. Он је извор, односно иницијатор информације. Он енкодира поруку тако што је преводи на смисаони материјал који прималац може да разуме. Порука мора бити јасно и недвосмислено формулисана са истицањем онога што је најважније. Пошиљалац мора да поседује добру вештину комуницирања, искуство у томе и одговарајуће менталне способности. Основни циљ пошиљаоца је да пренесе информацију на адекватан начин.

        Прималац прима, декодира поруку и преводи је на свој ниво разумевања. Основна активност примаоца је слушање (сазнајни моменат). На који ће начин прималац схватити поруку зависи од његовог опажања али и од пошиљаоца. При томе су важни искуство, ставови и интелектуалне способности самог примаоца.

             Порука (информација) има основни задатак да пренесе смисао који има код пошиљаоца на примаоца. Међутим некада порука нема исти смисао за оба учесника комуникације. Томе доприносе индивидуалне карактеристике учесника, њихови системи вредности, ставови, веровања и сл.

           Канал (медијатор) је „пут“ којим се шаље порука од пошиљаоца до примаоца. То могу бити глас односно речи, писма, разна техничка средства, људи који преносе информације итд. Традиционална средства информисања су штампа, радио и телевизија.

         Повратна информација (feedback) је одговор примаоца на примљену поруку. Тек са повратном информацијом порука је потпуна. У повратној информацији пошиљалац сазнаје да ли је његова порука примљена и како је схваћена.

          Опажање (перцепција) је значење које поруци придају пошиљалац и прималац. Циљ доброг комуницирања је да значење које поруци придаје пошиљалац буде што приближније значењу које му даје прималац. Требало би да „истим очима“ гледају на поруку. Стога је различитост опажања најчешћи узрок тешкоћа и прекида у комуникацији.

            Сваки од наведених елемената је веома важан у процесу комуницирања како би он био успешан, тј. како би се остварицо његов циљ. А циљ сваког процеса комуницирања је да пошиљалац пренесе поруку (информацију) коју жели, што подразумева да порука стигне до примаоца и да је он разуме на адекватан начин.

ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ЕЛЕМЕНАТА ПРОЦЕСА КОМУНИЦИРАЊА

ПОЈАМ КОМУНИКАЦИЈЕ

ПОЈАМ КОМУНИКАЦИЈЕ

             Реч комуникација се може дефинисати на различите начине али заједничко за све дефиниције је да она увек означава процес у којем се кроз језик, речи и фразе, различите знаке и сигнале размењују информације, мисли и идеје.

            Из горе наведене дефиниције можемо закључити да праву комуникацију не чини само оно што смо рекли или написали, већ и оно што чинимо док говоримо, наш поглед, израз лица, покрети руку, став тела, наш укупан изглед, тон у гласу, јачина говора итд. Вештина комуницирања је способност која се временом и искуством мењa и трансформише.

        Основни задатак комуникације је да посматра и изучава општење, начин остваривања веза међу људима, односе према људима и околини. У односу на примљену пословну поруку прималац може реаговати позитивно (шириће повољне гласине о организацији, повољним условима продаје производа или услуга и сл.) или негативно, па чак и одбојно. Начин њeгове реакције је повратна порука да ли су жеље, очекивања или потребе циљног аудиторијума задовољене или нису. Пошиљалац (комуникатор) у организацији мора бити поуздан, убедљив и уверљив, јер само тако може изазвати више жељених промена код јавности у погледу веровања, понашања, ставова и акција.

      Под појмом пословне комуникације подразумева се процес намерне размене идеја, мишљења, информација и инструкција речима, симболима, сигналима и сликом, како би се постигли  циљеви организације. Основни постулати пословне комуникације су следећи:

-  намерна активност (комуникација мора имати циљ који је у складу са циљевима организације)

-        заснива се на размени порука између два или више лица

-  постоји предмет размене (идеја, позив, обавештење, мишљење, упутство, понуда, поруџбина, рекламација, инструкција, наредба, извештај и др.)

-        може бити лична и општа (лицем у лице или путем средстава за комуникацију)

-     базира се на речима, симболу или сигналу (било који начин или метод којим може да се пренесе порука)

-        циљеви морају бити остварени.

        

                                                                                     

ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

Кликнути на реч - ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ, а затим на линк који се појављује.

ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ 

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КОДЕКС ЛЕПОГ ПОНАШАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛИ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КОДЕКС ПОНАШАЊА ДЕЖУРНОГ УЧЕНИКА

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПОСЛОВНИ БОНТОН

                                        

ЕКОНОМСКА ШКОЛА - КУЋНИ РЕД

 

УЧЕНИК ИМА ПРАВО НА:

Ø КВАЛИТЕТАН ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ РАД

Ø БЛАГОВРЕМЕНУ И ПОТПУНУ ИНФОРМАЦИЈУ О ПИТАЊИМА ЗНАЧАЈНИМ ЗА СВОЈЕ ШКОЛОВАЊЕ

Ø ПОДНОШЕЊЕ ПРИГОВОРА И ЖАЛБЕ НА ОЦЕНУ И У ВЕЗИ ОСТВАРИВАЊА ДРУГИХ ПРАВА ПО ОСНОВУ ОБРАЗОВАЊА

 

ДУЖНОСТ УЧЕНИКА ЈЕ ДА:

Ø РЕДОВНО ПОХАЂА НАСТАВУ, СТИЧЕ ЗНАЊА И УРЕДНО ИЗВРШАВА ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ (ПАЖЉИВО ПРАТИ НАСТАВУ НА ЧАСУ, АКТИВНО УЧЕСТВУЈЕ У РАДУ НА ЧАСУ, ИЗВРШАВА РАДНЕ ЗАДАТКЕ НА ЧАСУ, НОСИ НЕОПХОДАН ПРИБОР ЗА РАД НА ЧАСУ...)

Ø ДОЛАЗИ У ШКОЛУ НА ВРЕМЕ, 5 МИНУТА ПРЕ ПОЧЕТКА ЧАСА

Ø ДИСЦИПЛИНОВАНО СЕ ПОНАША У ШКОЛИ И ВАН ЊЕ

Ø САМ ВОДИ РАЧУНА О СВОЈИМ ОДЕВНИМ ПРЕДМЕТИМА, ПРИБОРУ И ОПРЕМИ

Ø ЧУВА ОД ОШТЕЋЕЊА  ИМОВИНУ ШКОЛЕ

 

УЧЕНИКУ У ШКОЛИ ЈЕ ЗАБРАЊЕНО ДА:

Ø КОРИСТИ МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН И ВОКМЕН У ШКОЛИ

Ø ДОЛАЗИ У ШКОЛУ У КРАТКИМ ПАНТАЛОНАМА, БЕРМУДАМА, КРАТКИМ СУКЊАМА, ПОЦЕПАНИМ ФАРМЕРКАМА, ХЕЛАНКАМА, МАЈИЦАМА БЕЗ РУКАВА, КАО И МАЈИЦАМА КОЈЕ ОТКРИВАЈУ СТОМАК, МАЈИЦАМА И БЛУЗАМА КОЈЕ ИМАЈУ ИСУВИШЕ ИЗРЕЗАН ДЕКОЛТЕ, ПАПУЧАМА

Ø СЕДИ ПО СТЕПЕНИШТИМА И ХОДНИЦИМА ШКОЛЕ

Ø ДОЛАЗИ У ШКОЛУ НЕОБРИЈАН ИЛИ НЕПРИСТОЈАН НА ДРУГИ НАЧИН

Ø УНОСИ ОРУЖЈЕ, УНОСИ И КОРИСТИ АЛКОХОЛ, ОПИЈАТЕ И НАРКОТИКЕ

Ø ПУШИ У ПРОСТОРИЈАМА ШКОЛЕ

Ø САМОВОЉНО НАПУШТА ЧАС И ДРУГЕ АКТИВНОСТИ

Ø УЛАЗИ У ЗБОРНИЦУ И ДРУГЕ СЛУЖБЕНЕ ПРОСТОРИЈЕ БЕЗ ОДОБРЕЊА И ПОЗИВА

Ø ЗАДРЖАВА СЕ У ХОДНИЦИМА ШКОЛЕ ЗА ВРЕМЕ ЧАСА 

ЕКОНОМСКА ШКОЛА - КОДЕКС ПОНАШАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛИ

 1. Ученици су обавезни да редовно похађају наставу и обављају све обавезе предвиђене годишњим програмом рада школе. 

2. У школу се долази на време, 5 минута пре почетка часа. Закашњење се третира као неоправдан изостанак.

3. Изостанке са часова родитељ је дужан да оправда у року од осам дана, у супротном ће се третирати као неоправдани изостанци.

4. Строго је забрањено и кажњиво доношење у школу оружја којима се могу повредити други.

5. Строго је забрањено доношење и конзумирање алкохола, цигарета и дроге у објекту и дворишту школе.

6. Забрањено је и кажњиво бацати петарде у објекту и дворишту школе. Није дозвољено грудвање у школском дворишту у зимском периоду.

7. Кажњиво је свако физичко и психичко малтретирање и изазивање туча, као и учествовање у њима.

8. Ученици су обавезни да показују узајамно поштовање и поштовање наставника и запослених у школи.

9. Обавезно је поштовање ученика других нација и вероисповести.

10. Забрањено је вређање и омаловажавање ученика по основу физичког изгледа, финансијског и социјалног статуса.

11. Строго је забрањено отимање новца и осталих ствари од ученика. 

12. Строго је забрањено и кажњиво уништавање школске имовине, писање по зидовима, столовима, столицама и слично.

13. Није дозвољено коришћење мобилних телефона на часу. Забрањено је и кажњиво мобилним телефоном сликати и снимати друге ученике, посебно сукобе међу ученицима.

14. Није дозвољено седење на радијаторима, као ни седење и лежање по степеништима и ходницима школе.

15. Ученик представља школу и када није у просторијама школе и требало би да зна да је његово понашање повећава или смањује углед школе.

16. У школу се долази чист и пристојно одевен.

17. Није дозвољено долазити у школу у мини-сукњама, шортсевима, бермудама, поцепаним фармеркама, хеланкама, блузама и мајицама које имају исувише изрезан деколте, мајицама на бретеле, као и мајицама које откривају стомак, папучама...

18. Ученици треба да развијају позитивне особине личности као што су несебичност, поштење, искреност, одговорност...

19. Понашање ученика у школи би требало да буде у складу са правилима бонтона што подразумева учтиво, пристојно и уљудно владање.

20. Професорима, свим запосленима у школи и другим старијим особама ученици персирају.

21. У разговору са другима неопходно је саслушати саговорника дозвољавајући му да искаже своје мишљење.

22. Обавезно је другима се обраћати са поштовањем и уважавањем и исказивати своје мишљење на начин који не вређа саговорника.

23. Обавезно је враћати књиге у школску библиотеку на време, у истом стању у каквом су преузете.

 ПРЕЗЕНТАЦИЈА КОДЕКС ЛЕПОГ ПОНАШАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛИ:

Линк:

https://docs.google.com/presentation/d/1xnE-SHbgwAz6qiCNpCmxpLZw3OJTw9LAQ-cXxCua2SQ/edit?usp=sharing