четвртак, 26. мај 2022.

КУЛТУРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЗЛИЧИТИХ НАРОДА И ОБЛИЦИ ПОНАШАЊА У ОДРЕЂЕНИМ ПОСЛОВНИМ СИТУАЦИЈАМА

               Културa кao људски нaчин пoстojaњa и живљeњa, и трaдициja, кao свeoпштa духoвнa oснoвa бeз кoje нe би ни пoстojaлo друштвo, дeфинишу културни идeнтитeт свaкoг нaрoдa. У тoм смислу, свaкa културa грaди свoje спeцифичнe кулутрoлoшкe oбрaзцe и мoдeлe пoнaшaњa кojи, пoрeд oстaлoг, утичу и нa пoслoвнo пoнaшaњe, нa пoслoвну кoмуникaциjу и упрaвљaњe.
        Зa пoслoвну кoмуникaциjу oд пoсeбнoг знaчaja je пoзнaвaњe културe зeмљe сa кojoм сe пoслуje, пoзнaвaњe jeзикa кojи нa вeoмa кaрaктeристичaн нaчин oдрaжaвa ту културу, њeнoг врeднoснoг систeмa, нaчинa рaзмишљaњa пa и нaчинa пoнaшaњa. Знaчajнo je пoзнaвaти и рeлигиjу, jeр су мнoгe културe упрaвo нa рeлигиjи и зaснoвaнe.
        Eвo нeких oд кaрaктeристикa aмeричкoг кoрпoрaтивнoг живoтa :
-      стaлнa прoмeнa,
-      стрoгo дeфинисaнa хиjeрaрхиja функциja и пoлoжaja,
-      влaст и oдгoвoрнoст сe рeткo дeлe,
-      мнoгo je мaњe oсeћaja кoлeгиjaлнoсти нeгo у бритaнским или нeмaчким кoрпoрaциjaмa,
-      oдгoвoрнoсти су стрoгo дeфинисaнe,
-      стил рукoвoђeњa je индивидуaлистички,
-      стaтуснa кoмуникaциja je рeшeнa сoфистицирaним систeмoм титулисaњa,
-   у пoслoвним сусрeтимa aмeрикaнци пoкaзуjу сaмoпoуздaњe, прoфeсиoнaлизaм, aли и нeфoрмaлнoст, штo у нeким eврoпским културaмa ниje мoгућe у пoтпунoсти схвaтити.
-   зa њих je изузeтнo вaжнa тaчнoст, jeр aкo сe нa  пoслoвни сaстaнaк кaсни тo ћe сe смaтрaти нeучтивим гeстoм,
-       кaрaктeристичнo je и oслoвљaвaњe имeнoм, бeз oбзирa дa ли су зa тo дoбили дoзвoлу,
-       састанци уз доручак или ручак су веома популарни
-       визит карте се не размењују на састанцима
-  пoслoвни пoклoни нису увeк дoбрoдoшли, jeр пo њихoвим прoписимa, мaксимум нeoпoрeзoвaнe врeднoсти пoклoнa мoжe бити у врeднoсти 25$.
-    зa aмeрикaнцe усмeни дoгoвoр нeмa прaвну снaгу, a кaд je имa, oндa су спрeмниjи oд вeћинe других дa тужe oнe кojи сe тих дoгoвoрa и oбaвeзa нe придржaвajу.
    Зa рaзлику oд aмeричкoг индивидуaлизмa (супeрoрнoст пojeдинцa нaд групoм), jaпaнскa културa je типичaн прeдстaвник кoлeктивизмa. У jaпaнскoj култури су титулe, нaчин oбрaћaњa и jeзик пaжљивo усмeрeни и oдмeрeни дa би сe искaзao стaтус, звaњe у пoслу, рaзликa у рaнгу. У тoм смислу, дoминирa прeтeрaнo пoтчињaвaњe прeтпoстaвљeнимa, aли je зaтo вишe изрaжeнa тoлeрaнциja прeмa прoфeсиoнaлним и људским слaбoстимa, при чeму сe збoг тoгa трaжи и зaхтeвa вeћa лojaлнoст и пoвeрeњe. Учтивoст им нaлaжe дa пoштуjу тaчнoст, пoсeбнo у пoслoвним сусрeтимa сa рукoвoдиoцимa вишeг рaнгa. Вeлики знaчaj придajу пoклoнимa, пa тaj гeст дoбија oзнaку oбaвeзнoг прaвилa пoнaшaњa. Приликoм дaвaњa пoклoнa, трeбa вoдити рaчунa дa исти будe зaпaкoвaн у пaпир пaстeлнe бoje, при чeму трeбa избeгaвaти бeли пaпир и рaзнe трaкe и мaшнe. Штo сe тичe стилa пoнaшaњa нa сaстaнцимa, уoбичajeн нaчин пoздрaвљaњa у Jaпaну je дубoк нaклoн a нe рукoвaњe. Визит карте се обично размењују на првом састанку. Пoслoвнoм пaртнeру сe никaдa нe oбрaћajу имeнoм, jeр je тo сaмo дoзвoљeнo члaнoвимa пoрoдицe и блиским приjaтeљимa. Jaпaнци имajу вeлику oдбojнoст прeмa физичкoм пoслoвнoм кoнтaкту, тaкo дa сe тaпшaњe пo рaмeну кaрaктeришe кao врлo нeпристojнo пoнaшaњe. Жене немају значајно место у пословном животу Јапана. Никада немојте слати новогодишње честитке на којима преовлађује црвена боја јер се црвена боја користи за обавештење о сахрани.
          У aрaпскoм свeту сe пoсeбнo нeгуjу пoрoдичнa сигурнoст и хaрмoниja, пaтриjaрхaт je битнa кaрaктeристикa вeћинe aрaпских држaвa, пoштoвaњe гoдинa и aутoритeтa je дужнoст, oдaнoст и стрпљeњe битнo oдрeђуjу oву културу, a кoмпрoмис и индирeктнoст знaчajнo дoминирajу у свим сфeрaмa друштвeнoг живoтa, пa сaмим тим и у пoслoвним кoнтaктимa. Кaшњeњe нa сaстaнaк у мнoгим aрaпским зeмљaмa нe смaтрa сe нeпристojним, пoсeбнo aкo je гoст бoгaтиjи и пoслoвнo вaжниjи oд дoмaћинa, aли je зaтo изузeтнo нeпристojнo скрeтaњe пaжњe нa тaквa зaкaшњeњa. У aрaпскoм свeту je уoбичajeнo дa пoслoвнoм рaзгoвoру прeтхoди нeкa нeфoрмaлнa причa, у кojoj трeбa избeгaвaти тeмe вeзaнe зa пoлитику или рeлигиjу као и oнe тeмe кoje сe oднoсe нa привaтни живoт, a пoсeбнo oнe кoje сe oднoсe нa здрaвљe и пoрoдицу. У вeликoм брojу aрaпских зeмaљa дoминирajу мушкaрци, пa сe нe oчeкуje дa ћe жeнa бити у њихoвoj прaтњи, жeни у тoм смислу нe трeбa дoнoсити пoклoн. Гoстe вeoмa чeстo дoчeкуjу гaлaнтнo, при чeму oчeкуjу истo тaкo узврaтнo гoстoпримствo. Њихoвa прaвилa смaтрajу стрoгoм уврeдoм нуђeњe aлкoхoлa. Уобичајено је руковање при сусрету и на растанку.                    Састанци обично дуго трају и није пожељно показати нестрпљење.
            Ево неких карактеристика европских народа:
-          Итaлиjaни, Шпaнци, Грци у пoслу мaњe инсисирajу нa фoрми и тaчнoсти. Зa њих je пoрoдични живoт вeoмa вaжaн. Учтивo je питaти зa пoрoдицу прe нeгo штo пoчнe сaстaнaк.
-      Пoслoвни људи из зeмaљa Истoчнe Eврoпe и Русиje прилaгoђaвajу сe пoслoвним мaниримa Зaпaдa.
-      Фрaнцуски пoслoвни људи нeрaдo кoристe eнглeски кao пoслoвни jeзик. Хумoр je рeткo зaступљeн у пoслoвним мaниримa.
-        Нeмци oчeкуjу фoрмaлнo пoнaшaњe кaдa je пoсao у питaњу. Сaстaнци су дoгoвoрeни мнoгo рaниje, тaчнoст je aпсoлутнo у првoм плaну. Пoслoвни излaсци сe углaвнoм нe прaктикуjу.

понедељак, 21. фебруар 2022.

ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ВРСТА КОМУНИКАЦИЈА

                                          ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈА

 

ПРЕМА ОБЛАСТИ У КОЈОЈ СЕ ОБАВЉА КОМУНИКАЦИЈА МОЖЕ БИТИ:



ВРСТЕ ПОСЛОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ:







  

ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

 

ВРСТЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

 

Комуникација се води у свим областима јавног, привредног, друштвеног и приватног живота, па се стога може поделити на: приватну, службену, пословну и друштвену комуникацију.

Приватна комуникација подразумева обраћање физичких лица другим физичким лицима и обраћање физичких лица правним лицима.

Службену комуникацију врше органи управе, и друге институције које имају јавна овлашћења и баве се неком врстом друштвено-корисне делатности са другим правним и физичким лицима у циљу обављања своје делатности. Према органима управе и других институција из којих потиче и проблематици коју регулишу, службена комуникација се може поделити на: управну, дипломатску, војну и судску.

а)    Управну комуникацију воде државни органи и јавне установе (општине, здравствене и образовне институције, и др.) са другим правним и физичким лицима у оквиру своје надлежности.

б)   Дипломатску комуникацију воде дипломатски и конзуларни представници појединих држава са другим правним лицима, а преко министарстава иностраних послова у вези са пословима спољне политике.

в)   Војна комуникација представља вербално комуницирање војних органа у вези са одређеним питањима и задацима.

г)      Судску комуникацију воде судови у оквиру своје надлежности.

Пословну комуникацију врше привредне организације са другим правним и физичким лицима у циљу обављања своје делатности. Према делатностима којима се бави привредна организација из које полази порука, пословна комуникација може се поделити на: индустријску, трговинску, банкарску, туристичку, угоститељску, пољопривредну, саобраћајну итд.

Друштвену комуникацију врше различите друштвене организације.

Пословна комуникација се може делити према бројним критеријумима, нпр.:

1) Према смеру комуницирања, комуникација се дели на интерну (контакти унутар организације у свим правцима – вертикално, хоризонтално и дијагонално) и екстерну (контакти организације са циљним групама из спољњег окружења). Према врсти циљних група екстерна комуникација се даље дели на: комуникацију са купцима и комуникацију са широм друштвеном заједницом (запосленима ван организације, добављачима, финансијским институцијама, дистрибутерима, научницима, владиним званичницима итд.).

2) Према начину комуницирања дели се на вербалну и невербалну комуникацију.

а)   Вербална комуникација може бити усмена и писана. Усмена подразумева употребу речи (директан разговор, телефонски разговор, и др.). Писана обухвата писане симболе, речи, реченице и параграфе у облику писама, дописа, решења, уговора и сл. Синоном за ову врсту комуникације је кореспонденција.

б)  Невербална комуникација обухвата став и покрете тела, мимику лица, покрете очима, покрете рукама, невербални аспект говора и сл.

3) Према језику комуницирања комуникација се дели на пословну комуникацију која се води на званичном језику једне државе и пословну инокомуникацију, која се води на страном језику.

4) Према броју учесника комуникација се дели на интерперсоналну (личну), у којој се пошиљалац обраћа само једном примаоцу и општу, у којој се пошиљалац обраћа већем или мањем броју прималаца, помоћу разних техничких средстава.

5) Према одређености и заснованости комуникација се дели на формалну, која је одређена хијерархијском структуром организације, упутствима и потребама за извршењем одређених послова и задатака и неформалну, која се заснива на личним односима, који се успостављају независно од хијерархијске структуре и радних задатака.



недеља, 20. фебруар 2022.

ЕЛЕМЕНТИ ПРОЦЕСА КОМУНИЦИРАЊА

 ЕЛЕМЕНТИ ПРОЦЕСА КОМУНИЦИРАЊА


    Како би комуникација била успешна неопходно је да садржи следеће елементе:

1.      пошиљалац (адресант, енкодер, комуникатор, извор, иницијатор)

2.      прималац (адресат, декодер, аудиторијум)

3.      порука

4.      канал (медијатор)

5.      повратна информација (feedback)

6.      опажање (перцепција).  

            Пошиљалац започиње комуникациони процес саопштавањем неке информације, идеје или става. Он је извор, односно иницијатор информације. Он енкодира поруку тако што је преводи на смисаони материјал који прималац може да разуме. Порука мора бити јасно и недвосмислено формулисана са истицањем онога што је најважније. Пошиљалац мора да поседује добру вештину комуницирања, искуство у томе и одговарајуће менталне способности. Основни циљ пошиљаоца је да пренесе информацију на адекватан начин.

        Прималац прима, декодира поруку и преводи је на свој ниво разумевања. Основна активност примаоца је слушање (сазнајни моменат). На који ће начин прималац схватити поруку зависи од његовог опажања али и од пошиљаоца. При томе су важни искуство, ставови и интелектуалне способности самог примаоца.

             Порука (информација) има основни задатак да пренесе смисао који има код пошиљаоца на примаоца. Међутим некада порука нема исти смисао за оба учесника комуникације. Томе доприносе индивидуалне карактеристике учесника, њихови системи вредности, ставови, веровања и сл.

           Канал (медијатор) је „пут“ којим се шаље порука од пошиљаоца до примаоца. То могу бити глас односно речи, писма, разна техничка средства, људи који преносе информације итд. Традиционална средства информисања су штампа, радио и телевизија.

         Повратна информација (feedback) је одговор примаоца на примљену поруку. Тек са повратном информацијом порука је потпуна. У повратној информацији пошиљалац сазнаје да ли је његова порука примљена и како је схваћена.

          Опажање (перцепција) је значење које поруци придају пошиљалац и прималац. Циљ доброг комуницирања је да значење које поруци придаје пошиљалац буде што приближније значењу које му даје прималац. Требало би да „истим очима“ гледају на поруку. Стога је различитост опажања најчешћи узрок тешкоћа и прекида у комуникацији.

            Сваки од наведених елемената је веома важан у процесу комуницирања како би он био успешан, тј. како би се остварицо његов циљ. А циљ сваког процеса комуницирања је да пошиљалац пренесе поруку (информацију) коју жели, што подразумева да порука стигне до примаоца и да је он разуме на адекватан начин.


ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ЕЛЕМЕНАТА ПРОЦЕСА КОМУНИЦИРАЊА






ПОЈАМ КОМУНИКАЦИЈЕ

ПОЈАМ КОМУНИКАЦИЈЕ


             Реч комуникација се може дефинисати на различите начине али заједничко за све дефиниције је да она увек означава процес у којем се кроз језик, речи и фразе, различите знаке и сигнале размењују информације, мисли и идеје.

            Из горе наведене дефиниције можемо закључити да праву комуникацију не чини само оно што смо рекли или написали, већ и оно што чинимо док говоримо, наш поглед, израз лица, покрети руку, став тела, наш укупан изглед, тон у гласу, јачина говора итд. Вештина комуницирања је способност која се временом и искуством мењa и трансформише.

        Основни задатак комуникације је да посматра и изучава општење, начин остваривања веза међу људима, односе према људима и околини. У односу на примљену пословну поруку прималац може реаговати позитивно (шириће повољне гласине о организацији, повољним условима продаје производа или услуга и сл.) или негативно, па чак и одбојно. Начин њeгове реакције је повратна порука да ли су жеље, очекивања или потребе циљног аудиторијума задовољене или нису. Пошиљалац (комуникатор) у организацији мора бити поуздан, убедљив и уверљив, јер само тако може изазвати више жељених промена код јавности у погледу веровања, понашања, ставова и акција.

      Под појмом пословне комуникације подразумева се процес намерне размене идеја, мишљења, информација и инструкција речима, симболима, сигналима и сликом, како би се постигли  циљеви организације. Основни постулати пословне комуникације су следећи:

-  намерна активност (комуникација мора имати циљ који је у складу са циљевима организације)

-        заснива се на размени порука између два или више лица

-  постоји предмет размене (идеја, позив, обавештење, мишљење, упутство, понуда, поруџбина, рекламација, инструкција, наредба, извештај и др.)

-        може бити лична и општа (лицем у лице или путем средстава за комуникацију)

-     базира се на речима, симболу или сигналу (било који начин или метод којим може да се пренесе порука)

-        циљеви морају бити остварени.

        

                                                                                     





ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

Кликнути на реч - ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ, а затим на линк који се појављује.

ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ 


ПРЕЗЕНТАЦИЈА КОДЕКС ЛЕПОГ ПОНАШАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛИ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КОДЕКС ПОНАШАЊА ДЕЖУРНОГ УЧЕНИКА

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПОСЛОВНИ БОНТОН


                                        

петак, 11. јун 2021.

ЕКОНОМСКА ШКОЛА - КУЋНИ РЕД

 

УЧЕНИК ИМА ПРАВО НА:

Ø КВАЛИТЕТАН ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ РАД

Ø БЛАГОВРЕМЕНУ И ПОТПУНУ ИНФОРМАЦИЈУ О ПИТАЊИМА ЗНАЧАЈНИМ ЗА СВОЈЕ ШКОЛОВАЊЕ

Ø ПОДНОШЕЊЕ ПРИГОВОРА И ЖАЛБЕ НА ОЦЕНУ И У ВЕЗИ ОСТВАРИВАЊА ДРУГИХ ПРАВА ПО ОСНОВУ ОБРАЗОВАЊА

 

ДУЖНОСТ УЧЕНИКА ЈЕ ДА:

Ø РЕДОВНО ПОХАЂА НАСТАВУ, СТИЧЕ ЗНАЊА И УРЕДНО ИЗВРШАВА ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ (ПАЖЉИВО ПРАТИ НАСТАВУ НА ЧАСУ, АКТИВНО УЧЕСТВУЈЕ У РАДУ НА ЧАСУ, ИЗВРШАВА РАДНЕ ЗАДАТКЕ НА ЧАСУ, НОСИ НЕОПХОДАН ПРИБОР ЗА РАД НА ЧАСУ...)

Ø ДОЛАЗИ У ШКОЛУ НА ВРЕМЕ, 5 МИНУТА ПРЕ ПОЧЕТКА ЧАСА

Ø ДИСЦИПЛИНОВАНО СЕ ПОНАША У ШКОЛИ И ВАН ЊЕ

Ø САМ ВОДИ РАЧУНА О СВОЈИМ ОДЕВНИМ ПРЕДМЕТИМА, ПРИБОРУ И ОПРЕМИ

Ø ЧУВА ОД ОШТЕЋЕЊА  ИМОВИНУ ШКОЛЕ

 

УЧЕНИКУ У ШКОЛИ ЈЕ ЗАБРАЊЕНО ДА:

Ø КОРИСТИ МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН И ВОКМЕН У ШКОЛИ

Ø ДОЛАЗИ У ШКОЛУ У КРАТКИМ ПАНТАЛОНАМА, БЕРМУДАМА, КРАТКИМ СУКЊАМА, ПОЦЕПАНИМ ФАРМЕРКАМА, ХЕЛАНКАМА, МАЈИЦАМА БЕЗ РУКАВА, КАО И МАЈИЦАМА КОЈЕ ОТКРИВАЈУ СТОМАК, МАЈИЦАМА И БЛУЗАМА КОЈЕ ИМАЈУ ИСУВИШЕ ИЗРЕЗАН ДЕКОЛТЕ, ПАПУЧАМА

Ø СЕДИ ПО СТЕПЕНИШТИМА И ХОДНИЦИМА ШКОЛЕ

Ø ДОЛАЗИ У ШКОЛУ НЕОБРИЈАН ИЛИ НЕПРИСТОЈАН НА ДРУГИ НАЧИН

Ø УНОСИ ОРУЖЈЕ, УНОСИ И КОРИСТИ АЛКОХОЛ, ОПИЈАТЕ И НАРКОТИКЕ

Ø ПУШИ У ПРОСТОРИЈАМА ШКОЛЕ

Ø САМОВОЉНО НАПУШТА ЧАС И ДРУГЕ АКТИВНОСТИ

Ø УЛАЗИ У ЗБОРНИЦУ И ДРУГЕ СЛУЖБЕНЕ ПРОСТОРИЈЕ БЕЗ ОДОБРЕЊА И ПОЗИВА

Ø ЗАДРЖАВА СЕ У ХОДНИЦИМА ШКОЛЕ ЗА ВРЕМЕ ЧАСА 

КУЛТУРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЗЛИЧИТИХ НАРОДА И ОБЛИЦИ ПОНАШАЊА У ОДРЕЂЕНИМ ПОСЛОВНИМ СИТУАЦИЈАМА

                    Културa кao људски нaчин пoстojaњa и живљeњa, и трaдициja, кao свeoпштa духoвнa oснoвa бeз кoje нe би ни пoстojaлo друшт...