КОРЕСПОНДЕНЦИЈА – ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ

 

 

Реч кореспонденција је новолатинског порекла – KO + RESPONDERE – одговарати.

 

У ужем смислу кореспонденција подразумева дописивање између два лица, скуп свих писама или научну дисциплину која се бави изучавањем правила и начела писања кореспондентних састава.

 

У ширем смислу кореспонденција подразумева писмени саобраћај, сагласност двеју воља, дописивање уопште итд.

 

Кореспонденти при обављању својих послова морају имати у виду вишеструки значај кореспонденције за комплетну делатност предузећа:

-        комерцијални значај

-        правни значај

-        књиговодствени значај

-        рекламни значај.

 

У сваком пословном писму сви ови аспекти тесно се преплићу. Међутим, неки од њих могу да буду више или мање наглашени, у зависности од посла који се писмом решава, односно реализује. Тако, има пословних писама којима се предузећа само препоручују својим пословним партнерима нудећи им своје производе, па је у њима примаран рекламни значај. Када се пословним писмом закључује посао прмаран је правни значај, али су начин писања, технички изглед писма и његови додатни елементи од великог рекламног значаја. Рачуни, доставнице, комисијски записници, рекламације, решења рекламација, писма о бoнификацији и слично имају књиговодствени значај, а сви они заједно имају увек и комерцијални значај, јер се преписком обезбеђује реализација комерцијалног посла, тј. посла куповине и продаје.

 

 

 

ЛИЦА (СТРАНКЕ) У КОРЕСПОНДЕНЦИЈИ

 

У пословној кореспонденцији јављају се најмање два лица и то:

-        адресант (пошиљалац)

-        адресат (прималац).

 

Лица – странке у пословној кореспонденцији су физичка или правна лица. Послове кореспонденције за рачун правних лица обављају кореспонденти (на званичном државном језику) и инокореспонденти (на страним језицима). Они су физичка лица али се на баве кореспонденцијом у своје име, већ у име лица за чији рачун посао обављају.

 

ВРСТЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ И

ТИПИЧНИ ПИСАНИ САСТАВИ

 

 

Према адресанту, тј. према томе где настају писани састави, кореспонденција може бити:

-        пословна (привредна) – настаје у предузећима

-        службена – настаје у органима управе и установама

-        друштвена – настаје у друштвеним организацијама

-        приватна – обављају је физичка лица.

 

За пословну кореспонденцију типични писани састави су:

-        пословна писма, којима предузећа ступају у пословне везе, траже информације, пружају потребне податке о себи и својим производима и услугама и сл. (нпр. упит купца, понуда робе, поруџбина итд.)

-        робна и финансијска (новчана) документа којима се доказује извршавање послова и врше књижења (нпр. купопродајни уговор, закључница, комисијски записник, претфактура, фактура, признаница, разни налози за издавање и пријем робе итд.)

-        решења и одлуке којима се регулишу интерна питања - проширивање делатности, пријем радника на посао итд. (нпр. решења, поднесци, јавне исправе итд.).

 

У службеној кореспонденцији писани састави су акта, а јављају се у виду службеног дописа, решења, закључка и одлуке. Могу имати интерни или екстерни значај, што зависи од тога шта се решава, односно одлучује, а то је регулисано законским одредбама. У зависности од тога из којих органа потиче ова кореспонденција се дели на:

-        управну

-        војну

-        дипломатску.

 

У службеној кореспонденцији се јављају следећи писани састави: службени дописи, решења, закључци, одлуке, поднесци, јавне исправе, акредитиви итд.

 

Друштвена кореспонденција настаје у друштвеним организацијама и у њој се примењују одредбе службене кореспонденције. У њој се јављају следеће врсте писаних састава: поднесци, дописи и решења.

 

Приватна кореспонденција коју обављају физичка лица може бити двојака.

v Када се физичка лица обраћају другим физичким лицима у писаној форми користе се:

-        приватна писма (затворена писма)

-        дописнице (отворена писма)

-        телеграми и др.

 

v Када се физичка лица обраћају правним лицима користе се поднесци:

-        молба

-        жалба

-        пријава

-        тужба

-        приговор итд.